Метали, посебно челик, суочавају се са бројним изазовима када су изложени природном окружењу:
Влага и вода: Кишница и кондензација у директном контакту са металном површином су примарни услови за електрохемијску корозију (рђање).
Корозивни медији: Индустријска атмосфера, слани спреј у обалним областима и киселе кише у неким регионима садрже хлоридне јоне и сулфиде, који драстично убрзавају процес корозије метала.
Ултраљубичасто зрачење и температурна разлика: Дуготрајно-излагање ултраљубичастом зрачењу сунчеве светлости може изазвати старење неких заштитних слојева и стварање праха; драстичне промене температуре могу изазвати микро-пукотине због разлике у коефицијентима експанзије између заштитног слоја и подлоге.
Иако традиционални вруће{0}}поцинковани профили нуде одређену отпорност на корозију, њихов заштитни период и перформансе могу и даље бити недовољни у горе поменутим тешким окружењима или у ситуацијама које захтевају више стандарде изгледа и издржљивости зграде. Антикорозивни премаз у праху је значајна надоградња заснована на томе, која нуди више предности:
Задовољавајућа заштита од баријере: Густи и потпуни премаз формиран прашкастим премазом делује као „заштитно одело“, физички изолујући металну подлогу од спољашњег окружења и ефикасно блокирајући продирање влаге, кисеоника и корозивних јона.
Одлична отпорност на временске прилике: Специјализовани премази у праху за спољашњу употребу (као што су на бази полиестера-) ефикасно се одупиру УВ зрачењу, одржавају боју и сјај дуго времена и показују јаку отпорност на креду и старење.
Изузетна механичка својства: Премаз има јаку адхезију за металну подлогу и добру жилавост, што га чини отпорним на пуцање или љуштење током транспорта, уградње или мањих деформација.
Екстензивна декоративна привлачност: Прашкасти премази нуде широк спектар избора боја, омогућавајући прилагођавање како би се испунили општи захтеви дизајна зграде, чинећи функционалне компоненте саставним делом естетске привлачности зграде.
Еколошки прихватљив: прах који се користи у процесу електростатичког прскања може се рециклирати и практично не производи испарљива органска једињења, што га чини релативно еколошки прихватљивом технологијом површинске обраде.
